Sporazoom: (Ne)mogućnost izbora – 27.10.2021.

Srbi na Kosovu suočeni su sa brojnim problemima, od nedostatka demokratije u većinski srpskim opštinama, do toga da njihova politička snaga i sloboda zavise pre svega od Beograda i Prištine, ocenjeno je u najnovijoj emisiji “Sporazum”. Učesnici ove emisije, bili su predsednik Progresivne demokratske stranke Nenad Rašić, bivši član Srpske liste Branimir Stojanović i analitičar Fadilj Ljepaja.

Predsednik Progresivne demokratske stranke Nenad Rašić smatra da Srbi na Kosovu generalno nisu slobodni da biraju i budu birani na izborima. Razlog za to je, prema njegovim rečima taj što Srpska lista, partija koja jedina ima podršku zvaničnog Beograda, “ima ogromne ucenjivačke kapacitete”, gde građani, kako je kazao, nemaju snage da se izbore sa raznim pritiscima.

“Potpomognuti različitim delovanjem ili čak nedelovanjem Prištine i Evropske Unije, znači da je dobijena prećutna saglasnost za lov na glasove. I to beskrupulozan “lov”, koji dovodi do toga da ljudima bude prećeno na svim nivoima od uže i šire porodice”, rekao je Rašić.

Branimir Stojanović s druge strane smatra da Srbi na Kosovu imaju mogućnost da slobodno biraju, ali ne u dovoljnoj meri.

“Ne dovoljno u meri u kojoj bi morali ili koja je potrebna da bi mogli da promene život na bolje i stvore uslove da ovde prežive. To je nešto za šta ćemo morati sami da se izborimo i tu nam neće niko pomoći, to sam potpuno ubeđen”, naveo je Stojanović. 

Analitičar Fadilj Ljepaja smatra da je važno kako ljudi gledaju na pojam slobode, jer prema njegovim rečima “većina Srba danas misli da nisu slobodni, jer žive u jednoj državi u kojoj ne žele da žive”. On smatra da će demokratija u srpskim sredinama “teško profunkcionisati” dok se ne reše odnosi između Beograda i Prištine i Srba i Albanaca.

“Jednostavno kad čovek ne može da diše, svi ostali problemi sa zdravljem su nevažni. To treba ljudima objasniti, da zapravo oni treba da rade na sebi, da grade sebe u demokratskom smislu. Mi, Albanci, smo to posle 20 godina možda uspeli nekako, a mislim da će možda i Srbi uspeti”, rekao je Fadilj Ljepaja. 

Rašić je kazao da vlasti u Prištini nisu u stanju da u srpskim sredinama sprovedu demokratske izbore i da su preporuke izbornih posmatrača Evropske Unije već godinama “mrtvo slovo na papiru”.

“To je prema mojim saznanjima peti put možda kako konstatuju da je bilo i dalje pritisaka na srpsku zajednicu, da nisu imali adekvatne uslove, da nije bilo pluralizma. Sve se to ponavlja, ali i dalje tvrdim da kosovske institucije nisu u stanju da sprovedu normalne izbore, ni u Klokotu i Gračanici, a kamoli u Zubinom Potoku i  Mitrovici”, rekao  je Rašić.

S druge strane Fadilj Ljepaja je mišljenja da Priština ne treba da se meša u izborni proces u srpskim sredinama.

“Šta su mogle institucije kosovske da urade? Ja mislim da su uradile jednu dobru stvar, jer ne traže poštene Srbe kao što su se nekada tražili pošteni Albanci za vlast,  nego jednostavno ostavljaju Srbima da to reše sami”, istakao je Ljepaja.

Stojanović smatra da situacija u kojoj se nalaze Srbi na Kosovu nije jednostavna. Prema njegovim rečima pre svega postoji neiskren odnos albanskih lidera prema Srbima u smislu rešavanja brojnih problema koji se odnose na srpski narod.

“Neko (albanski lideri) stalno napada Srpsku listu, koju ja nemam namere da branim, da je ona kriva što je nešto loše. S druge strane može da omogući i te kako bitne stvari za ovaj narod. Može da zaposli Srbe recimo u termoelektrani, tamo nema Srba. Bilo ih je pre 1999.godine nekoliko hiljada. Onda može da sprovede odluku Ustavnog suda za manastir Dečani. Možda da omogući da se završi hram u centru Prištine i druge važne stvari koje su u simboličkom, a i u praktičnom smislu vrlo važne za čoveka ovde”, rekao je Stojanović, ističući da  i Srpska lista ima svoje mane.

“Jedan sam od onih koji je pravio tu listu verujući da će to biti jedan razumni put i ono što je bila moja borba unutar Srpske liste je da se unutar Srpske liste što više razvije taj demokratski potencijal, da ljudi različito misle, da imaju pravo da deluju malo drugačije. Nažalost Srpska lista se pretvorila i pretvara u jednu vrstu privatne firme u kojoj jedna mala grupica ljudi apsolutno monopolizuje svu vlast, što je u krajnoj liniji vrlo štetno za ovaj narod, jer smo došli u situaciju da niko danas neće ili ne sme ili ne želi da govori o ogromnim problemima koje imamo” zaključio  je Branimir Stojanović.

Govoreći o ulozi civilnog društva u stvaranju demokratskih uslova, posebno u srpskim sredinama, Fadilj Ljepaja kaže da taj potencijal nije u dovoljnoj meri iskorišćen.

“Mislim da oni mogu mnogo da urade, ako stvarno budu videli šta se u svetu zapravo radi, kako demokratija funkcioniše i kako i gde treba stvarno kritikovati vlast, a ne samo pokušavati da se bude na vlasti, a nije bitno šta se stvarno radi”, rekao je Fadilj Ljepaja.  

U emisuju su bili pozvani i predstavnici Srpske liste Dalibor Jevtić i Igor Simić, ali se nisu odazvali pozivu.