Kosovske paralelne ravni

Postoji nekakva dodirna tačka, zajednički imenitelj beogradske i prištinske vlasti. Simulakrum institucija, težak deficit demokratije i višak kriminala, najčešće povezanog sa vrhom vlasti. Brojne afere, podugačak je spisak poznatih sa obe strane administrativne linije, najčešće uopšte ili nerasvetljenih do kraja, oporo svedoče ozbiljno kašnjenje razvoja društava, navodi u autorskom tekstu novinar Đorđe Vlajić.

Poslednjih dana nekako mi iskoči Galileova sentenca “Eppur si muove” (“Ipak se kreće”) u sabiranju niza naoko nepovezanih događaja i izjava, a sve o obnovi dijaloga Beograda i Prištine. Dijaloga koji je u komatoznom stanju dugi niz meseci. Dodatno komiran korona pandemijom. Sve je kao mirovalo uz natezanje o taksama na robu iz Srbije i BiH koje je uvela vlada Ramuša Haradinaja. Ni izbor nove kosovske vlade Aljbina Kurtija, povlačenje taksi uz reciprocitet nije odmrzlo dijalog. Kao da je taj status kvo pomalo svima odgovarao. Bar u Briselu i na Balkanu. Ameri su malo drugačija priča. Doduše, sve vreme se vrti u javnosti glas o nekom planu razgraničenja, podele, šta god, tajnim pregovorima sa američkim izaslanikom Grenelom na koji Tači i Vučić samo što nisu stavili paraf. Grenel je pre korone kao diplomatska oluja protutnjao Balkanom ostavljajući trag izvesne promene američke politike prema pitanju Kosova. Februar, pa zatim septembar navođeni su kao mogući termini sporazuma uz, ako se dogovori i korekciju granice. Sve kao da bi se stiglo do američkih izbora i Tramp u džep stavio uspešnu spoljno-političku priču. Pa još u evropskom dvorištu. Doduše, reagujući na neka politička nadgornjavanja Kurtija sa Tačijem, Grenelov kabinet je to demantovao tvrdnjom da rokova nema i da je cilj sporazum prhvatljiv za obe strane. Baš nekako u vreme kada je i Brisel počeo da pokazuje ambiciju da dijalog izvuče iz kome. Što se evropljana tiče, nešto se izgleda pokrenulo na Zagrebačkom video Samitu EU – Zapadni Balkan 6. Maja. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen izjavila je tada da je Balkan apsolutni prioritet. Isprva se činilo da je reč o generičkoj diplomatskoj izjavi koja, uz nešto obećane finasijske pomoći za saniranje posledica kovida, treba da umiri lokalne aktere. Nekoliko dana zatim, visoki predstavnik Evropske komisije za spoljnu politiku i bezbednost Đozep Borelj, često diplomatski delikatan, čvrsto izjavi da je status kvo u odnosima Srbije i Kosova nepodnošljiv. Da se hitno treba obnoviti dijalog uz posredovanje novog medijatora Miroslava Lajčaka. Odjeknulo je i to što je Borelj rekao da će biti prihvatljivo ono što se dve strane, Beograd i Priština, dogovore. To se nekako razumelo i kao nova nijansa u stavu Brisela, to jest reanimacija priče o mogućnoj podeli, razmeni terotorije, korekciji granice, šta god i kako god to neko zvao. Lajčak, posle imenovanja i koronom ukočenih aktivnosti, pred kraj maja telefonom se narazgovara sa najvišim predstavnicima vlasti i politike u Prištini. U Beogradu, koliko se zna, čuo se samo sa šefom vladine kancelarije za Kosovo Đurićem. I nije tu kraj Lajčakovih razgovora. Razmenio je u Briselu misli i sa ambasadorima šest država u regionu Zapadnog Balkana. Bez mnogo detalja, preneseno je da je ambasadorima rekao kako čeka razjašnjenje situacije na Kosovu da bi nastavio angažovanje na dijalogu Beograda i Prištine. Lajčak je pak čvrsto ostao na poziciji pravno obavezujućeg sporazuma i nepipanja u granice. Nove nijanse ranije pomenutoj Boreljovoj izjavi dodao je portparol Evropske komisije Peter Stano prvo rekavši da dijalog treba da bude okončan sveobuhvatnim pravno obavezujućim sporazumom Srbije i Kosova (ovo je stara odrednica), prihvatljivim za zemlje u regionu i sve članice EU (ovo je nova nijansa). Nešto kasnije Stano je negirao postojanje bilo kakve nekonzistentnosti u stavovima Borelja i Lajčaka I, naravno, politici EU. Utvrđivanje gradiva doneo je zajednički tekst 23.maja, za prištinski Koha ditore i beogradski Blic, preneo i portal Kosovo online, ministara spoljnih poslova Nemačke i Francuske koji su zatražili momentalno obnavljanje dijaloga između Kosova i Srbije, pod vođstvom Evropske unije. Francuski ministar Žan-Iv le Drijan i nemački ministar Hajko Mas nerešenu situaciju vide kao destabilišući faktor Zapadnog Balkana i kao pitanje evropske bezbednosti. Poziva se na dijalog radi postizanja pravno obavezujućeg sporazuma između Kosova i Srbije koji bi rešavao sva otvorena pitanja i doprineo stabilnosti regiona. I da se sprovedu svi dogovori Beograda i Prištine postignuti od 2011. uz posredovanje EU. Konačno, na samom kraju maja oglasio se ponovo Borelj izjavom novinarima da je EU za očuvanje granica i da Beograd i Priština nemaju slobodne ruke da odluče šta god žele jer će svaki sporazum imati posledice za region. Nešto ranije, kao rezultat političkih prepucavanja u Prištini između smenjenog premijera Kurtija i predsednika Tačija ovaj drugi je izjavio da nema nikakvih pregovora, niti je na stolu neki sporazum sačinjen pod patronatom američkog posrednika Grenela. Tači je uz to dodao i lični san o pripajanju Medveđe, Bujanovca i Preševa Kosovu. Promptno, čini se na naručeno novinarsko pitanje, na konferenciji za medije odgovorio je predsednik Srbije Vučić da nema nikakvih pregovora i sporazuma a da Tači može da nastavi da sanja. Ipak, Vučić ne bi bio Vučić da nije dodatano začinio priču opaskom da u više evopskih država diskutuju šta bi Srbija i Kosovo trebalo da rade, upitavši se kakve veze oni imaju s tim. “Šta se vas tiče šta će da rade Srbi i Albanci”! Kao cinični dodatak, Vučić je naznačio “brigu” žitelja nekolikih engleskih i francuskih gradova za Srbe i Albance u gradovima u Srbiji i na Kosovu. Sve zajedno liči na novu poruku evropljanima da ipak postoji granica posredovanja. Nekako, čini mi se, uz američki i na fonu ruskog stava da je i njima prihvatljiv svaki dogovor Srba i Albanaca. Doduše, nedavno je ruski ambasador u Srbiji Harčenko pominjao zamenu, u Savetu bezbednosti, Rezolucije 1244 novom. To naravno ne bi moglo bez Rusije, ali se razumelo i kao izvesna promena politike Moskve prema kosovskom pitanju, mada je kasnije Harčenko pojašnjavao da to ipak nije slučaj. Novi začin priči i to američkog ukusa, dodao je Hašim Tači u momentu kada je regionom odjekivalo zajedničko pismeno francuskog i nemačkog šefa diplomatije izjavom da neće učestvovati u dijalogu u kom posreduje Lajčak. Uz naglasak da ima poverenje samo u Ameriku. Sve zajedno, kao da je nešto ipak pokrenuto! Eppur si muove! Istovremeno, i površnim posmatranjem odnosa Srbije i Kosova može da se uoči postojanje niza gotovo paralelnih ravni. U jednoj, već je u tekstu dosta rečeno, suočavaju se međunarodni akteri zainteresovani za ključni uticaj u regionu. Evropska unija ne baš homogenog stava i upitnog minulog rada, Amerika sa izgledno izmenjenim pristupom, Rusija i Kina kao sa strane, ali strateški vezane za region preko Srbije. U drugoj, lokalne političke vladajuće nomenklature u izvesno hibridnim sistemima. Tu čak, reklo bi se, postoji nekakva dodirna tačka, zajednički imenitelj beogradske i prištinske vlasti. Simulakrum institucija, težak deficit demokratije i višak kriminala. Najčešće povezanog sa vrhom vlasti. Brojne afere, podugačak je spisak poznatih sa obe strane administrativne linije, najčešće uopšte ili nerasvetljennih do kraja, oporo svedoče ozbiljno kašnjenje razvoja društava. U Prištini oborena Kurtijeva vlada. Ustavni sud praktično odobrio predsednički dekret o formiranju nove. Time je kao uklonjena dilema, nova vlada ili novi izbori. Kurtijevo Samoopredeljnje kosovski Ustavni sud proglasilo Tačijevim. Provežbalo demonstracije u epidemiološkim uslovima. Najavljuje protetste i traži nove izbore na tragu rastuće podrške medju građanima. Neće začuditi, rekao bih, ako u skupštini opet proradi i samoopredeljujući suzavac. U Beogradu, izborna kampanja obavijena korona koprenom, pritisnuta bojkotom dela demokratski deklarisane opozicije, nastojanjem režima da stvaranjem opozicionih izbornih takmaca legitimizuje izbore. Sve manje medijskih sloboda i štićenih ljudskih prava. Propaganda vlasti stvara nekakvo ovdašnje Potempkinovo (Vučićevo) selo, ali iznutra nabijeno napetošću i podelama. Nekakvo implozivno bure baruta. Sve češće se čuje izražena bojazan od unutrašnjeg sukoba i pozivi na racionalan dijalog. Istovremeno, evropska birokratija poziva opoziciju na izlazak na izbore direktno podržavajući lokalnu stabilokratiju i sve tvrđi autoritarizam. U trećoj, realan život koji nekako uvek nađe put. Katkad dobar, poput onog da Fadilj Rama iz Strezovca brine o devedestdvogodišnjoj starici Vladici Vićić iz Vaganeša kod Kosovske Kamenice. Ili kada su posle zemljotresa u Albaniji spasioci iz Beograda i Prištine, rame uz rame prekopavali ruševine tražeći unesrećene. Razmena iskustava zvaničnika i pomoć u sučeljavanju sa pandemijom korona virusa. Ima takvih priča koje jesu život. Ima i onih drugih. Kao kada pre nekoliko dana plane kuća Srbina povratnika u Berkovu kod Kline. I takvih priča ima mnogo. I one jesu život. Doduše, nekakva iščašena, neželjena strana. I to su te srpsko-albanske paralelne ravni. Ima ih još, ključna je verujem, traganje za istorijskim dogovorom dva naroda koji vekovima uglavnom žive jedan pored drugog. Mislim da neće to ni skoro ni brzo. Ne postoji ni na jednoj strani unutrašnji konsenzus, dogovor, kako da se ovo rešava i reši. Ono što je nedavno primetila bivša šefica pregovaračkog tima Kosova Edita Tahiri, da kosovska strana nije spremna za pregovore, čini mi se važi i za Srbiju. Vladajućoj nomenklaturi, i jednoj i drugoj, nekako odgovara ovo stanje. Ni rata ni mira. A opet, ratuje se političkim izjavama, ekonomskim merama, narativima. Probleme, kao u nekom simbiotičkom odnosu, rešava onaj koji ih je, direktno ili posredno, napravio. I dok je tako, osigurano im je trajanje na vlasti, a opet ni za šta nisu odgovorni jer kao opravdanje postoji ona druga strana. E, tu se izgleda malo šta kreće! 

 Tekst je napisan u okviru inicijative „Otvoreno o…“ koju je osmislila i podržala Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS) u sklopu projekta pod radnim nazivom „OPEN“, zahvaljujući saradnji sa FDMC iz Gračanice. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke pripadaju autoru i ne izražavaju neophodno stavove FDMC-a, Kosovske fondacije za otvoreno društvo ni RTV Kim.

Ova inicijativa koja se realizuje u saradnji sa devet srpskih NVO i medija sa Kosova: Medija centar, Crno beli svet, Forum for Development and Multiethnic Collaboration, New Social Initiative, NGO Aktiv, Center for the Rights of Minority Communities, Institute for Territorial Economic Development, Humani Centar Mitrovica, RTV Kim je započeta u aprilu 2020. i trajaće do kraja godine.