Otvoreno sa… ” Trenutni položaj žena i njihovo učešće u politici “

Žena na položajima na Kosovu najčešće ima onoliko koliko je neophodno da bi se zadovoljile zakonske kvote. Međutim, za loš položaj u društvu su delimično i same odgovorne jer se ne bore dovoljno, jedan je od zaključaka debate „Otvoreno sa…“ održane u Centru građanske energije u Gračanici. Iako su sa imovinskim pravima uglavnom upoznate, žene na Kosovu često odustaju od nasledstva zarad očuvanja skladnih porodičnih odnosa.

Nasilje, nezaposlenost, diskriminacija, nedovoljna zastupljenost na rukovodećim mestima, imovinska prava… aktuleni su problemi žena na Kosovu. Oni su razmatrani na debati „Trenutni položaj žena i njihovo učešće u politici“ u organizaciji Foruma za razvoj i multietničku saradnju (FDMC).

Anđelka Ćup, novinarka i urednica portala Gračanica online, problem vidi i u institucijama koje, kako kaže, „ne poštuju dovoljno zakone“. Istovremeno, smatra da se ni same žene ne bore do kraja za ostvarivanje svojih prava. Kada su u pitanju dame na visokim političkim položajima, Ćup ističe da je od rodne, mnogo dominantnija politička opredeljenost.

„Zabrinjavajuće je da visoki položaj ne garantuje da će te žene da se bore“, navela je Anđelka Ćup, podsetivši da tokom skupštinskog zasedanja među govornicima ima najmanje žena, odnosno poslanica.

„Ima pomaka u odnosu na period od pre 20 godina“, mišljenja je aktivistkinja za ljudska prava iz Prištine Nora Ahmetaj.

„Na prošlim izborima je ispalo da su mnoge žene birane zbog (njihovog) profesionalizma, a ne zbog kvote. Sada ćemo imati skoro 40 odsto žena u skupštini. To je veliki pomak. Moram da priznam da Kosovo stoji bolje nego susedne zemlje“, kazala je ona.

Osvrnuvši se na proteste koji su širom Kosova organizovani povodom Međunarodnog dana žena, Nevenka Rikalo iz Ženskog inkluzivnog centra je istakla da je neophodno da se slični skupovi češće održavaju.

„Demonstracije se održavaju samo 8. marta. Treba održavati demonstracije svaki dan i boriti se za svoja prava“, rekla je ona.

Sagovornice su istakle i problem povećanja stope nasilja u porodici u periodu pandemije koronavirusa. Nevenka Rikalo je navela da je tokom prošle godine Sigurna kuća u Novom Brdu imala 82 poziva za pomoć preko SOS telefona u periodu od jula do decembra.

„U toku 2020. godine imali smo 22 žrtve, od koji je 10 žena i 12 dece, osam dečaka i četiri devojčice. Ukoliko ne budemo radili sa tim ženama i tom decom, imaćemo buduće nasilnike. Takvo ponašanje u porodici pokazuje je to normalna pojava, da može da se vrši nasilje, bilo da je psihološko ili ekonomsko, kao i izolacija“, rekla je ona.
Nora Ahmetaj smatra da nasilje treba da ujedini sve na Kosovu.

“Imali smo šest ubistava, to su podaci Kosovske policije. Nasilje u porodici je znatno uvećano zbog izolacije i nametnutih mera za zaštitu od kovida“, kazala je ona.

Imovinska prava žena su isto tako jedan od velikih problema na Kosovu. One često, zarad očuvanja korektnih odnosa sa familijom, odustaju od prava na nasledstvo.

„Primetila sam i kod mladih žena, fakultetski obrazovanih, da su potpuno svesne svojih prava, ali da je ta tradicija (odricanja od nasledstva u korist muških naslednika) kod nas još uvek mnogo jača“, rekla je Anđelka Ćup.

„Imovinska prava su osetljivo pitanje. Žene su diskriminisane u tom pogledu, mi živimo u patrijarhalnom društvu. Žene se bune i žele da koriste to pravo, ali nastaje sukob u porodicama, a sudije drže stranu muškarcima. Žene su između dve vatre, a sistem je muški orijentisan“, istakla je Nora Ahmetaj.

„Problem je mentalitet“, nadovezala se Nevenka Rikalo.

„Žene razmišljaju i emotivno i ekonomski. Zabrinute su da li će izgubiti vezu sa porodicom, pa su u dilemi da li da uzmu nasleđe“, smatra ona.

Povodom Međunarodnog dana žena, na Kosovu su u 15 gradova održani protesti na kojima je ukazano na nasilje nad ženama i druge oblike diskriminacije. U srpskim sredinama nije bilo nikakvih skupova, iako u njima funkcioniše više nevladinih organizacija koje se bave pravima žena.

Debatu „Otvoreno sa…“ o položaju žena FDMC je organizovao uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS).