Predstavljanje analize „Kosovski Srbi u procesu dijaloga“

Istraživanje „Kosovski Srbi u procesu dijaloga“ koje su objavili nevladine organizacije „Aktiv“ i „Forum za razvoj i multietničku saradnju“ pokazuje da netransparentni pregovori srpskih i kosovskih zvaničnika nisu olakšali život običnih građana, pa ni sami kosovski Srbi nisu previše zainteresovani za ono o čemu se razgovara na najvišem političkom nivou.

z ankete koja je sprovedna tokom istraživanja krajem prošle godine zaključuje se da više od polovine ispitanika smatra da dijalog nije uticao na poboljšanje međuetničkih odnosa na Kosovu, a skoro polovina da se negativno odrzio na život Srba.

Blizu dve trećine ispitanih je mišljenja da je od pregovora više koristi imalo albansko, nego srpsko stanovništvo. Međutim, ono što vide kao ključne teme oko kojih bi u budućnosti trebalo da se razgovara su: povratak raseljenih i pitanje nestalih, rešavanje imovisnkih problema i zaštita kulturnog nasleđa, uključujući i nasleđe Srpske pravoslavne crkve.

„Sama činjenica da međunarodna zajednica vrši pritisak na Beograd da prizna Kosovo, to ne daje dovoljno manevarskog prostora da Beograd bilo šta uradi. Sa druge strane, uopšte me ne čude rezultati jer, ako posmatrate iz perspektive kosovskih Srba, pitanje je šta je to postignuto a da je doprinelo poboljšanju života običnom građaninu. Albanci su tom integracijom severa zaokružili potpuni ili nepotpuni, ili kvazi suverenitet, ali oni u tome jesu uspeli“, rekao je Igor Marković, jedan od autora ovog izveštaja.

A šta je ono o čemu bi obični građani, kosovski Srbi, želeli da se pregovara?

„Od ličnih dokumenata, putovanja vozilima preko administrativnog ili graničnog prelaza, posedovanja pasoša, zdravstvene zaštite, obrazovanja i nabavke udžbenika, zapošljavanja, pokretanja poslova, izvoza i uvoza i svega onoga što čini svakodnevni život“, kazao je direktor RTV Kim Isak Vorgučić.

Da su pregovori ostali na tehničkom nivou, možda bi pomenuta pitanja bila rešena, smatra izvršni direktor Foruma za razvoj i multietničku saradnju (FDMC) Dejan Radivojević.

„Ovako imamo proces koji se vrti u krug i imamo inertnu EU koja, čini mi se, želi čitav proces da odugovlači. Generalo je potreban veći pritisak. Imamo veoma mali broj susreta i nerešavanje već dogovorenih sporazuma, a proces je već dve godine u samom zapećku“, podsetio je Radivojević.

Boban Simić iz NVO Aktiv smatra da je uključivanje kosovskih Srba u dijalog od suštinskog značaja.

„Možda na tom tehničkom nivou, gde bi eskperti ili predstavnici trebalo da daju apsolutno sve potrebne informacije vezano za to kako poboljšati stanje, barem u tim tehničkim aspektima. Onda kada krenemo u političko polje, problem odlazi se na neki veći nivo“, kaže Simić.

Nastavak pregovora i ZSO

Za sutra je najavljena nova rudna dijaloga na tehničkom nivou. Kosovo će ovoga puta predstavljati Besnik Besljimi, dok će Srbiju predvoditi Petar Petković. Direktor Kancelarije za KiM je najavio da je tema Zajednica srpskih opština.

Dejan Radivojević ne veruje da će oko ove teme biti približavanja stavova.

„Dok je ova garnitura vlasti na Kosovu ne verujem da će oni prihvatiti osnivanje ZSO, jer oni to vide kao neki treći nivo vlasti koji je, sa njihove strane, nedopustiv“, istakao je Radivojević.

Vorgučić smatra da ni Beograd ni Priština ne teže ka tome da olakšaju život Srbima na Kosovu.

„Najbolje je za obe strane da Srba na Kosovu uopšte nema i onda su oni rešili svoje probleme. Sve što rade ja vidim kao rad u tom smeru i to je strašno. Na isti način vidim i to bacanje koske ZSO koja je manja od nevladine organizacije i ne služi ničemu. Služi samo za zapošljavanje kadrova koji trenutno ništa ne rade u opštinama Priština, Suva Reka, Peć, Klina po srpskom sistemu. Opštine u kojma su Srbi većina već imaju dovoljno ovlašćenja da bi mogle da funkcionišu odlično. One bi u slučaju ZSO morale da se odreknu dela ovlašćenja, što bi Srbima pogoršalo život“, kaže Vorgučić.

Zašto Srbija do nedavno nije insistirala na Zajednici srpskih opština, a zašto ništa nije urađeno na ispunjavanju preuzetih obaveza od strane Prištine?

„Sa beogradske strane, ali i sa prištinske, dijalog vode politički diletanti. Do kraja godine ili do oktobra neće biti nikakvog pomaka u dijalogu zato što ćemo 17. oktobra imati kosovske lokalne izbore. Biće narativa od 5:0 u pobedi, a sa druge strane će Kurti pričati o SEFTI i o genocidu. Ni Srbija, ništa više od Prištine, nema predstavu kako bi ZSO trebalo da izgleda. Mi nijednog trenutka nismo čuli od nekog predstavnika Beograda da kaže: ’Mi želimo ZSO sa izvršnim ovlašćenjima’, već samo imate kritiku Prištine da želi da ZSO bude nevladina organizacija i na tome se završava“, kayao je Igor Marković.

Simić, pak, veruje da se o ZSO nije pričalo zato što su dve godine aktuelne teme bile razgraničenje i podela Kosova.

„Razgovor o razgraničenju ili podeli se desio upravo u tom vremenskom periodu i onda se implementacija ZSO stavila ad akta. Oko pronalaženja rešenja o podeli mi smo videli da smo u nekom ćorsokaku i stranputici i onda se to pitanje vraća u Briselski sporazum. Beograd vraća to pitanje zato što je to potpisano, kosovske institucije ne postoje sa dolaskom premijera koji je sada na vlasti, neko je to potpisao ranije i to bi trebalo da se implementira“, kaže Simić.

Izveštaj „Kosovski Srbi u procesu dijaloga“ pripremili su Aktiv i Forum za multietničku saradnju. Projekat se srpovodi u okviru inicijative „Open“ koju finansira Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS).