Sporazoom: Ima li pravde za žrtve? (prilog)

Nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma pitanje nestalih i raseljenih lica sa Kosova ponovo je aktuelizovano. Koliko je efikasna saradnja između Prištine i Beograda na tom planu i šta je koči da bi se konačno rešila sudbina više od 1,600 nestalih za Sporazum su govorili: šefovi delegacija Srbije i Kosova zaduženi za pitanja nestalih Veljko Odalović i Ibrahim Makoli i izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo u Beogradu Ivana Žanić.

Nerašavanje pitanja nestalih tokom rata održava se i na unutrašnje prilike, ali i na međuetničke odnose, i ukupne odnose Prištine i Beograda, izjavio je u emisiji Sporazum Ibrahim Makoli, šef delegacije Kosova u dijalogu zadužen za pitanje nestalih. Od 2004. godine, kada je osnovana Radna grupa za nestala lica u čijem su sastavu delegacije Prištine i Beograda, pod rukovodstvom Međunarodnog komiteta  Crvenog krsta, to pitanje je tretirano ipak na odgovarajući način. Iako i jedna i druga strana imaju svoje zahteve, nestali imaju samo jednu imenicu, naglasio je Makoli

„Možemo imati različita mišljenja, ali imajući u vidu da su obe strane prihvatile da se veoma ozbiljno, tj. sa najvećom mogućom ozbiljnošću  pozabave  ovim pitanjima, svakako govori o spremnosti da se konačno suočimo sa ovom posledicom rata, kako bi članovima porodica nestalih dali odgovor o njihovim najmilijima. Takođe, svi oni koji su učestvovali u ratnom zločinu, zločinu protiv čovečnosti, a koji spada u domen nestalih, treba da se suoče sa pravdom, jer ćemo na taj način dati doprinos u dva smera, pod jedan, da člano-vi porodica saznaju o svojim najmilijima, a pod dva, da se sankcionišu svi oni koji su odgovorni za ovu kategoriju, za ovu tragediju koja se desila“, kaže Makoli. 

Sa druge strane, šef delegacije Srbije zadužen za pitanja nestalih Veljko Odalović podseća da je Radna grupa Beograda i Prištine, kroz intenzivne kontakte koji nikada nisu prestajali, uspela da do sada reši više od 1.700 slučajeva nestalih lica, bez obzira na velike izazove.

„To je najteža posledica sukoba koji se desio na prostoru Kosova i Metohije. To je nešto od čijeg rešavanja i dinamike, u dobrom pravcu, ako se rešavaju problemi, vodi normalizaciji odnosa i vraćanju poverenja, a ako se ne bude rešavala problematika nestalih lica ona nas udaljava. To nije reč samo o 1.638 osoba koji se i danas vode kao nestali, nego o desetinama hiljada ljudi koji su najdirektnije pogođeni tim problemom: porodice, komšije, prijatelji, svi ljudi koji o tom pitanju razmišljaju i sa humanitarnog i sa civilizacijskog aspekta“, naglasio je Odalović. 

Direktorka Fonda za humanitarno pravo u Beogradu Ivana Žanić upozorava da je pitanje nestalih jedno od najpolitizovanijih pitanja na prostoru bivše Jugoslavije, a posebno u odnosima između Beograda i Prištine.

„Kada se govori o nestalima, govorimo o životima tih ljudi, njihovim sudbinama, a to afektira čitave njihove porodice, ali i njihove zajednice. I onda imate političare koji se pojave na nekim značajnim događajima u državi i odjednom se sete nestalih i kako je porodicama teško, a teško je i njima političarima što tih ljudi nema, a zapravo oni tu tragičnu sudbinu koriste da bi dobili neke političke poene, što je u najmanju ruku nekorektno i ružno“, kazala je Žanić.

U emisiji su objavljeni i rezulatati ankete preko fejsbuka. Na pitanje: „Da li će pronalaženje i identifikacija nestalih osoba pozitivno uticati na odnose Prištine i Beograda“, većina sagovornika ili oko 70 odsto misli da hoće, dok oko 30 procenata ispitanika smatra suprotno.